Uzeh zmiju i uđoh u vrt
Leševi se raspadaju od posmrtne nežnosti
Trave iza smrti i mokraća
Imitiraju jarost žutih pasa

Zelena boja uma i plava slovenska nežnost
Nagrizaju pluća bubreg i jetru
Crna milovanja umesto uralskih snegova
Opominju nas da je leto na izmaku

Zaluđeni vatrom očarani alhemijom
Precenjujemo pesmu potcenjujemo čast
Bolesti pevaju iz vazduha
Preklinjem da me vežu za jarbol

Ako si postao pesnik tako ti i treba
Sad poštuj nasleđeno blago
Budi tuđa pesma tuđa sreća
Budi grom zarđao u moru

Onima koji svode svet
Na prvu reč nedovoljno odgojenu
I pticu koja nalazi svoje zakone u vetru
Prepustimo sav rizik poezije

Podelimo ovaj mrak između sebe
Spava svet al biju smutljivci
Svojim mirom svojim zlatom svojom čašću
Hoćemo li moći da platimo noć ljubavnika

Ne, mi ćemo se zaustaviti
Pred njihovom pišljivom ružom
Mi ćemo postavljati teška pitanja njihovom
suncu
Ili će odgovoriti ili pasti

Jedna noć drugoj noći put
Dodirnut ciljem svetlosti
Mrak cveta u vrtu - kada naučite
Da govorite biće kraj pesmi


Sunce iskorišćeno kao epitaf
Branko Miljković
 

0 коментара:

Post a Comment